Mirno subotnje popodne... Marko spava, muž nažalost još na poslu, a ja čekam da mi dođe mama da se mogu baciti na posao, tj. očistiti zamorčicama kavez. I fino ih nahraniti svežnjem rikule. Jutros sam otišla na zelenu placu i kupila malo peršina, celera, rikule, poveruna (male i slatke zelene papričice) i najvažnije - šipaka. To mi je, uz trešnje, najomiljenije voće, i mogu pojesti tonu toga... Dosad sam već smlatila dva velika, a potrudit ću se da ostale raporedim po jedan na dan do iduće subote i novog posjeta placi.
Ne znam bih li popodne napravila i koji kolač, nekako su me krenuli u zadnje vrijeme. I pojedu se jako brzo, pa je valjda to znak da su fini. Dok nisam upoznala svog muža, nisam bila osobito zainteresirana za pravljenje kolača, zato jer ih mama i ja ne bismo ni mogle pojesti, ali sad kad je muž tu, stalno isprobavam nešto novo. Naravno, nemam vremena na bacanje, a ni iskustva da bih pravila složenije kolače. Odem na Coolinariku, u tražilicu upišem "jednostavan kolač" i voila! Izbora ima napretek!
Marko nam još kašlje i curi mu nosić, ali noć je, za divno čudo, protekla mirno, bez kašlja i buđenja. A ja sam sva ukočena, jer sam cijelu noć provela ležeći u jednom položaju, okrenuta prema krevetića, uz upaljeno ono slabo noćno svjetlo, tako da ga mogu vidjeti čim otvorim oči. Tako je bilo i na početku, kad smo tek došli kući iz rodilišta, ali smo relativno brzo napustili tu praksu i spavali u potpunom mraku i u svim mogućim položajima. Osim na trbuhu, to još uvijek ne uspijevam, zbog pozamašnog poprsja 
, a baš mi taj položaj najviše odgovara. A dobro, bit će i toga....
Nekima je, poput moje najbolje prijateljice, drago što je ovaj blog ponovo krenuo, a neki drugi mi ga spočitavaju, kao bolje da trošim svoje slobodno vrijeme na nešto drugo. A mene ovo baš nekako relaksira. Nekad ću napisati nešto smisleno, nekad će sve biti nabacano i nepovezano, ali sadržavati će mrvice iz svakodnevnog života koje bih zaboravila kad ih ne bi zapisala.